TURISTIČKI ARANŽMAN: Nova godina u Moskvi

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+
<>

Krstarenje Rusijom (četvrti deo)

– plovidba rekom Kamom ka njenom ušću u Volgu

Pod prvim zracima jutarnjeg sunca, zablistalo je  živopisno priobalje reke Kame, obraslo  zimzelenim drvećem, mahom smrekom, mada ima i belih breza…

 

Krstarenje Rusijom (IV deo) – Plovidba ka Kazanju

Pod prvim zracima jutarnjeg sunca, zablistalo je živopisno priobalje reke Kame, obraslo zimzelenim drvećem, mahom smrekom, mada ima i belih breza.

Ova jako zelena boja narasle trave, odmara oči turista, zamorene betonskim sivilom svetskih metropola u kojima smisleni život postaje sve otuđeniji i dehumanizovaniji. Možda je i veliki Lorka sličnim prizorom bio nadahnut da pesmeno zavapi: zeleno volim te zeleno.

Možda bismo mogli bolje da zapamtimo jedan predeo, lepše i više da kažemo nešto o njemu, kad bismo ga pustili da sam govori, a ne da mi njemu pričamo o sebi.

crkva2Turistima u vidno polje dospevaju mnoge crkve koje, svojim stilizovanim kupolama u duhu ruskog pravoslavlja, izranjaju iz šumovitih brežuljaka. Govoreći u teološkom duhu, crkva je mističko telo Hristovo, i eshatološka zajednica verujućih ljudi. Molitveni ruski narod podigao je mnoštvo ovakvih bogomolja diljem svoje rodine, u slavu Tvorca i Spasitelja. Ovdašnja crkva kao institucija mnogo je doprinela ujedinjenju i očuvanju bogoiskateljne duše ruskog naroda, tokom svoje duge, na mahove i tragične istorije. Sveštenici u ovim bogomoljama, nedeljom i praznicima, služe svetu liturgiju u čijem uvodnom delu, Proskomidiji, prouznose molitve i «za putnike – namernike i sve one koji plove…», dakle i za nas, na ovom očaravajućem danonoćnom krstarenju.

predeli

Kulturno zabavni program obuhvata ne samo posete muzeja i kulturnih znamenitosti ruskih gradova nego i koncerte klasične muzike, narodnih pesama i igara, te razna obrazovna predavanja iz bogate ruske kulturno istorijske i tradicijske prošlosti. Povrh svega ovaj dragi svet duhovno, duševno i telesno razonođuje se uživajući u pesmi i igri folklornog ansambla «Prikamie» iz poduralskog grada Perma koji ih prati duž interesantnog putešestvovanja. Treba istaći da njihove priredbe posećuje više od polovine putnika. O umetničkim dometima njihovog pojanja i igranja, iz bogatog opusa masovne kulture, koju je stvorilo biće naroda sa prostora Urala, razmeđa istočno-evropskog i sibirsko-azijskog kontinenta, prosudite sami. A o ukusima u svetu umetničkih ostvarenja i životu uopšte s dobrim razlozima od davnina je znano, ne vredi raspravljati. Kao i u svemu, što obično biva ponešto će nam se svideti, a štošta i neće. Oni turisti koji nisu zatočenici folklorne umetnosti, vreme osmišljavaju razgledanjem uzbudljivih pejsaža, krajolika i obala načičkanih kućama za odmor.

crkva3

U vedroj i veseloj atmosferi plovimo prema prostranom ušću Kame u Volgu , do koga, sudeći po svemu, nije ostalo još mnogo vodenog puta. Zaista priroda se na ovim prostorima predstavlja u najraskošnijem sjaju, pa mnogi turisti zažale što taj svojevrsni praznik gledanja, moraju da prekinu tokom noći. Ima i onih koji zbog nedolazećeg sna čase putovanja, prekraćuju svenoćnim bdenjem pod prozirnim podnebesjem, radujući se čarima novog svanuća.

folklor

Velike vode Kame svetlucaju na jutarnjem suncu, hitajući ka svom uviru u reku Volgu. Ma koliko to izgledalo neverovatno i nemoguće, Kama diše. U daljini izgleda stišano i glatko, saobražena sa uznemirenim oblacima, vazdušastim nebom i šumovitim obalama. Sve je beskrajno široko i duboko i u isti mah sve je na dohvat ruke. Bliske su šume, šumarci, livade i sve privlači čoveka, čini ga lakim, pokretljivim i u svemu podobnim ovoj krstarećoj svečanosti. Svemu tome kao da nema kraja a početak je nepovratno zaboravljen.

na-brodu

Rečnim vodotokom Kame, u svako doba dana i noći, plove brodovi puni turista, poput našeg Kronštata, teretni brodovi kao i jahte i gliseri.

U baru Neva, u opuštenoj atmosferi, zaslužni ruski violinista Boris Gamus, uz klavirsku pratnju, gostima svira igru i čardaš Johanesa Bramsa.

Slušajući muziku ovaj svet kao da se proširio i ukazao ne kao ono što verovatno jeste – jad i nemir, nego kao svirka i igra u kojima se gubi dah i svest.

Đuzepe Verdi s pravom je govorio da ono što je najlepše u ljubavi i muzici to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava a ono što je dobro ustrostruči se. Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa nepoznatim silama u sebi u narodu važi pravilo: ne veži tugu za srce. Uteha svakako dolazi i od muzike uz čije je slušanje, dobro bolje a zlo podnošljivije.

kama

Začuđuje saznanje na koju se visinu morao popeti ili na koju dubinu spustiti Lav Nikolajevič Tolstoj da bi sagledao i kazao: umetnost je «rad koji dušu ponižava». Možemo da se i ne složimo sa velikim piscem, ali šta ako u ovom iskazu ima nešto od istine koju ne uspevamo da sagledamo?

Ako je do iskrene ispovesti i vaša televizijska ekipa provela je sjajne trenutke u muziciranju nadahnutog umetnika dok su nas zvezde istovremeno gledale s neba.

Tako teče i razliva se reka Kama kojoj, daljom ekološkom nebrigom, preti opasnost da njene vode postanu mutnije i prljavije. Ako čovek savremene civilizacije i dalje nastavi da zagađuje zemlju, vodu i vazduh, učiniće aktuelnom apokalipsu (otkrovenje) na koju je u Svetom pismu ukazao Sveti Jovan sa Patmosa. Oblaci neobičnih boja okitili su nebo nad nama. Pojavljuju se u tamno plavim, modrim, svetlo plavim, purpurnim i vazdušasto prozirnim nijansama. Turisti izlaze na palubu broda gde uprkos škrtom suncu i jakom vetru, upiru poglede niz reku ne bi li ugledali mesto njenog spajanja s moćnom Volgom.

ruska-zastava

Pretežnijim delom svoga vodotoka, reka Kama teče kroz široke predele zatalasanih brežuljaka obraslih šumom ili između neznatno dubljih kanjona poput ovih okomito odsečenih obala. Na više mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj, ili na obe strane reke, župne, ravne predele, podesne za obrađivanje i naselja.

Gotovo celim tokom ove velike reke sa njenih obala, posmatraju nas lepe kuće građene od borovih u tzv. ruskom stilu. Ovde je priroda bogata šumama pa otuda ovoliki broj lepih, drvenih kuća. Doduše, u poslednje vreme, bogatiji žitelji ovih područja, grade znatno veće objekte od kamena i cigle, ali opet uz neizostavno drvo, kao tradicionalni elemenat gradnje. Vlasnici ovih dača, upornim graditeljskim poduhvatima opredmetili su onu aristotelovu filozofsku misao po kojoj : čovek nije čovek ako ne sagradi kuću. Kod nas u Srbiji vele da čovek u svom veku valja da ostavi porod, zasadi voćku ili pak napiše knjigu.

lepota-prirode

Rečnim vodotokom Kame u svako doba dana i noći, plove brodovi puni turista, poput nas na Kronštatu, teretni brodovi, tegljači, jahte i gliseri.

Priroda se ovde predstavlja u svoj svojoj raskoši tako da turisti uživaju u razgledanju ovih strmih obala obraslih gustom zimzelenom i listopadnom šumom. Većim delom rečnog toka priobalje je podbarno. Međutim, na ovom delu naše plovidbe, posmatramo strmu, stenovitu obalu nesvojstvenu pretežno ravničarskim predelima evropske Rusije.

Reka Kama je sa 1805.km dužine četvrta po veličini u Evropi i svakako najveća pritoka Volge. Njeno ušće široko je preko 30 km, a površina sliva od 507.000 km2, primera radi, šest puta je veća od Srbije, u koji se ulivaju vode mnogobrojnih reka, predstavlja veoma značajan privredni i trgovački put.

kompas

Posle duge i sadržajne plovidbe Kamom ušli smo u vode reke Volge. Radost putovanja prisutna je kod turista i u vodama ove u svetu poznate reke, kojoj je posvećena čuvena romansa: «Volga, Volga mati rodna». Mnogi turisti obradovali su se ovom nesvakidašnjem događaju. Prema ustaljenom običaju, najveseliji su uz zvuke «Kaćuše» zaigrali polku na sunčanoj palubi. Nebo nad vodama reke Volge jednako je lepo i neobično kao i ono ranije opisano iznad Kame koja osta za nama da večno teče.

Približavamo se glavnom gradu Tatarske republike Kazanju. Turisti sa izvesnim nestrpljenjem očekuju trenutak uplovljavanja. Kretanje broda i njegovo približavanje gradu, pratimo na svetlećoj karti . Kapetanu su na raspolaganju ne samo stari dobri kompas i dvogled, već i upravljački punkt, na kome se kompijuterski precizno određuju koordinate bezbednog kretanja broda. Mesta improvizovanju nema, pa sve teče po predviđenom planu. Posada je zaista dobro obučena, uvežbana i veoma odgovorna. Kako i ne bi kad im je svima dobro znano da se ovde greške na ispravljaju ali i ne opraštaju.

To nebo sa zlatno žutim plavkastim, lazurnim i ko zna kakvim sve drugim bojama, obećava dan obasjan suncem ali i oblačinu iz čijih tamnih dubina svaki čas može udariti kiša. Ljudi osetljivi na vremenske promene -meteoropate, teško da će pri ovakvim kolebiljivim klimatskim uslovima naslutiti svoje tegobe. Ostaje žal što među prisutnima na brodu nema nadarenog slikara koji bi ove udivljujuće slike ovekovečio na svojim platnima. Još je neponovljivi Kant bio obuzet čudnovatom lepotom neba kada je izrekao čuvenu misao: «ponosim se zvezdanim nebom nada mnom i moralnim zakonom u meni». U nebo, naravno s puno razloga, nisu bili zagledani samo filozofi nego i pesnici, umetnici, zaljubljeni parovi a evo i mi slučajni posetioci ovih najistočnijih strana starog kontinenta.

luka

Evo nas nadomak Kazanju, prestonice Republike Tatarstan. U daljini se ukazuje tvrđava – Kremlj, u čijim zidinama se nalaze dve bogomolje, islamska džamija i pravoslavna crkva, koje turisti rado pohode. Grad i luka nalaze se na ušću reka Volge i Kazanke. Tu su parkirani i teretni brodovi koji, sva je prilika, čekaju utovar robe. Mornari užurbano pripremaju konope kojima će brod, privezati kad uplove u luku. Inače ovuda prolazi dosta plovila sa domaćim i stranim turistima željnih neistraženih područja i nepoznatih gradova, bogatih muzeja i drugih dragocenosti, koje vredi videti, fotografisati, zapamtiti kao sećanja što život znače.

Na malom uzvišenju pokraj obale nalazi se obnovljena zgrada pristaništa sa tamnim staklima umesto fasade. Gotovo 250 turista iz zapadno – evropskih i skandinavskih zemalja, te Amerike, zaputili su se u ova područja da vide ranije neviđeno. Pokretnim mostom ovi belosvetksi putnici izlaze na pristanišni plato gde ih sačekuju autobusi, kojima će krenuti na razgledanje neobičnih četvrti ovog zaista specifičnog grada Tatarskog i Ruskog življa.

kazanj

Kazanj svojim posetiocima nudi retka arhitektonska ostvarenja iz dalje i bliže graditeljske prošlosti, široke trgove, neobične detalje a i mogućnost da u brojnim radnjama ponešto pazare za svoju dušu. Ovo je grad lepog sveta, nastalog iz ljubavi, u mešovitim brakovima, različitih rasa, nacija, vera i kultura

Trpeljiv i tolerantan suživot sa drugim, različitim od nas, pravi je put kojim se preko poželjnog drugog, stiže do sebe, i njime dopunjava sebe uzrastajući od individue do ličnosti. Valjda je zbog takvih vrednosti život istovremeno i dat i zadat a nažalost i brzo, odveć brzo promine.

Autor: Drago Novaković
Tekst: Ratomir Milić
Spiker: Goran Stojić