TURISTIČKI ARANŽMAN: Nova godina u Moskvi

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+
<>

Krstarenje Rusijom (treći deo)

– Čajkovski

Iako je luka u gradu nazvanom «Čajkovski» nevelika, u nju bezbedno uplovljavaju i veliki turistički brodovi poput našeg.. Prethodno upoznati sa likom i delom muzičke legende koja svetli, putnici, s pomešanim osećanjima, napuštaju brod. Idući u susret uspomenama na ovu izuzetnu stvaralačku ličnost, uzbuđenje je neizbežno.

Krstarenje Rusijom (treći deo) – Čajkovski

Turistima, posadi i vašoj televizijskoj ekipi,prošla je prva noć krstarenja u počinku na plovećem brodu. Još od svanuća, nose se sunce i oblaci letnjeg jutra. Međutim, nit sunce može da rastera oblake, nit oblaci mogu sasvim da zasene sunce. U takvom vremenskom izdanju, uvežbana mornarska posada, priprema konope koji služe da bi privezali brod za bitvu na obali. Ovi spretni momci, pri odmotavanju, jednako kao i pri vezivanju konopa, moraju biti izuzetno pažljivi da se brod ne bi nasukao na rečni dok.

Iako je luka u gradu nazvanom «Čajkovski» nevelika, u nju bezbedno uplovljavaju i veliki turistički brodovi poput našeg.. Prethodno upoznati sa likom i delom muzičke legende koja svetli, putnici, s pomešanim osećanjima, napuštaju brod. Idući u susret uspomenama na ovu izuzetnu stvaralačku ličnost, uzbuđenje je neizbežno.

jutro-u-luci

Put nas dalje vodi u Votkins, republika Udmurtija, u kome je 7.maja 1840.godine rođen Petar Ilič Čajkovski.

Tu na tezgama, uz samo priobalje, prodavci su izložili veoma ukusnu sušenu ribu. Treba naglasiti da su skoro sve reke u Rusiji bogate raznim vrstama riba, što predstavlja pravi raj za strasne ribolovce. Autobusi su spremni da prime sve zainteresovane koji žele da posete rodnu kuću velikog kompozitora poznog romantizma u Votkinsu.

Prolazimo pored hidroenergetskog i plovidbenog sistema «Čajkovski», a nakon posete umetnikove kuće naš brod naći će se u ovoj prevodnici, u sastavu sistema, koji će nam omogućiti dalju plovidbu.

cajkovski

Godine 1757, vlasnik Goroblagodatskih fabrika, profesor Šuvalov, na reci Votki, podigao je zavod za proizvodnju gvožđa. U stvari, reka Votka, u slivu sa rekama Šarkan i Berezovkom, pregrađena je branom, pri čemu je formiran zavodski sprud, ukupne površine 22 km2. Od tih vremena, živi legenda o belim labudovima, (čuvenim ruskim čajkama), koji su verovatno nadahnuli mladog kompozitora da napiše muziku za balet « Labudovo jezero».

U pomenutim zavodima, napravljen je prvi u svetu čelični top, a samouki mehaničar Sabakin, izradio je prvu mašinu za proizvodnju valjanog lima na Uralu. U proizvodnom asortimanu, posebno mesto pripada konstrukcijama železničkih mostova i proizvodnji parnih lokomotiva.

Poštovaoci stvaralaštva ovog umetnika, na putu do Votkinsa, u dužini od 35 km, proći će kroz pitome, šumovite predele, nepregledne livade i njive zasejane pšenicom, koja zbog oštrije klime ovde kasnije dospeva za žetvu.

Ispred kuće, u parku, na obali jezera – «labudovog», dočekuje nas bista Petra Iliča Čajkovskog, podignuta u znak zahvalnosti ruskog naroda velikanu muzičke umetnosti.

crkva

Na porodičnoj kući ispisana je 1806. kao godina njene izgradnje. Na samom ulazu nalazi se porodično stablo. U njoj je, kako psihološka nauka uči, otpočeo proces svekolike, pa i muzičke identifikacije kompozitora, koja će trajati ceo život. Govorio je: «Prošlost sa svim svojim pojedinostima, toliko mi se urezala u sećanje, pa mi se čini, kako dišem vazduhom votkinske kuće». Njegov dom bio je ispunjen umetnošću, religioznim sozercanjem i filozofskim razgovorima – dakle trima duhovnim oblastima koje sačinjavaju najuzvišeniju ljudsku delatnost – kulturu.

spomenik-cajkovskom

Porodica Čajkovski, bila je izuzetno obrazovana, veoma gostoljubiva, i nadasve muzikalna. Često su okupljali prijatelje i uživali u muzici ne samo slušajući, već i izvodeći je. Majka je pevala, a otac je osnovao orkestar u kome je i sam svirao flautu. Tu je mladi Petar, slušajući Mocarta, Rosinija i druge, na mehaničkom instrumentu – orkestrini, zavoleo muziku, koju je kasnije izvodio na klaviru i time ga učinio najdragocenijim eksponatom u muzeju.

U muzici se uživalo pri svestlosti svećnjaka ukrašenih figurama krilatih žena sa rogovima, u francuskoj bronzi, s početka 19.og veka. Klavir, kao dobar duh u ovoj kući, poslužio je i deci za njihovo muzičko obrazovanje. Izuzetno nadareni Petar, sa samo pet godina pohađao je časove muzike i ubrzo nadmašio svoju učiteljicu Marju Pajčikovu.

rodna-kuca-cajkovskog

Gledamo sto za kojim je majka mladog umetnika vezla svoje rukotvorine. U ovoj sobi primala je goste, među kojima i carevića Aleksandra II, kao i mnoge druge ugledne ličnosti ondašnjeg vremena. Deo ove plave garniture je i sto u intarziji, za ispijanje popodnevnog čaja.

Ikona Majke Božije originalni je dar nećaka Ilije Čajkovskog, arhimandrita Permske eparhije. Nalazi se u roditeljskoj sobi u kojoj je rođen mali Petar, a tu je i kopija njegove krštenice.

U dečjoj sobi, boravili su najmlađi ukućani sa dadiljom. Odeću za svoju decu, majka je šila na ruke. Otac je u čast rođenja kćeri naručio kolevku posebne izrade. Na zidu je porodična fotografija iz 1848.godine. Lutkarska kompozicija «Vrteška», rad je Jelene Lebedeve koju je podarila muzeju 2006.godine. Tu na stolu vidimo fotografiju guvernante Fani Djurbah koju je mlađani Petar obožavao. Zidove krase porodične fotografije. Centralno mesto zauzimaju ikone Svetog Oca Nikolaja i Bogorodice Vladimirske, koja prema porodičnom predanju svedoči o čudesnom izlečenju brata Nikolaja.

Deo porcelanskog posuđa, izrađenog u ruskim fabrikama Imperial, Gardner i drugim, izložen je u starinskoj komodi od mahagonija.

enterijer

Kabinet oca Ilije, darovitog inžinjera rudarstva, čuva od zaborava sećanje na njegov pronalazački rad. On je osmislio novi proces dobijanja gvožđa i doprineo izgradnji prvog parobroda. Na zidovima su portreti Careva Alekasandra I i Nikole I, kao i fotografije triju žena među kojima središnje mesto zauzima majka, Aleksandra Andreevna. Tu se nalaze i velika mermerna vaza, delo ekaterinburške kamenorezačke radionice, kao i sat na kaminu sa figurom Aleksandra I.

Muzej kao arhitektonski i istorijski spomenik vremenu Čajkovskog, otvoren je na stogodišnjicu njegovog rođenja. Posebna pažnja posvećena je detaljima, koji verodostojno predstavljaju negdašnji život u domu, ispunjenom stvaralačkim radom, slogom i ljubavlju. Ova porodica, svojom nadarenošću, opovrgla je verovanje da život u provinciji podrazumeva i provincijalnu duhovnost.

U okviru muzeja nalazi se naučna biblioteka sa više od 4.000 tomova arhivskog materijala o životu Petra Iliča Čajkovskog, kao i oko 2.000 zvučnih zapisa ruskih i stranih klasika. Sve to pruža mogućnost za široko obrazovanje i naučni rad, tako da privlači pažnju ne samo turista nego i zatočenika muzičkog znanja.

klavir-cajkovskog

Godine 1850, po potrebi očeve službe, porodica se seli u Petrograd. Petrov stvaralački poriv za muzikom nije prestajao, ni tokom studija prava i filozofije. Uz podršku oca, napustio je državnu službu u Ministarsvu pravde i nastavio svoje muzičko obrazovanje. Profesorskim zvanjem na Moskovskom Konzervatorijumu, iz oblasti harmonije, kompozicije i istorije muzike, udostojio ga je Nikolaj, mlađi brat Antona Rubinštajna.

Nakon neuspelog braka povlači se u sebe, posvećuje se komponovanju, putuje širom Evrope pa i u Ameriku. Možda je to iskustvo preneo i na svoju muziku koja je srećan spoj zapadnoevropske i elemenata ruske narodne muzike.

pero-i-hartija

Na sreću muzičke umetnosti, tvorački rad ovog stvaraoca je veoma obiman i raznovrstan. Čajkovski je sa samo 14 leta komponovao valcer u pomen rano upokojenoj majci Aleksandri, ruskinji francuskog porekla. Poznati su njegovi baleti: Labudovo jezero, Uspavana lepotica i Krcko oraščić.Od operskih ostvarenja najpoznatija su «Evgenije Onjegin» i «Pikova dama». Ogledao se i u simfonijskoj muzici, u kojoj su kao i u ostalim delima, prisutni događaji iz njegovog života, a u tom pogledu, paradigmatična je Šesta – patetična simfonija

Osoba koja mu je omogućila da se potpuno posveti komponovanju, godišnjom donacijom od 6.000 rubalja, bila je bogata udovica Nadežda fon Mek, veliki poklonik njegove muzike. Zanimljiva je činjenica da su njih dvoje razmenili čak 1.200 pisama u kojima je Petar Ilič bio veoma iskren i otvoren, a nikada nisu prozborili ni reč. Čak ni prilikom dva slučajna susreta. Pretpostavlja se da je ova dobrotvorka, potajno gajila nadu, da jednu od svojih kćeri uda za Čajkovskog, kao što je drugu namenila Klodu Debisiju.

enterijer2

Krhka emotivna priroda suočavala je Petra sa teškim životnim krizama iz kojih su nastajala najlepša njegova dela, ispunjena burom emocija, tuge i strasti, nemoći i snage.

U životu Čajkovskog, kao i u životima drugih ljudi, dominiralo je osećanje straha od javnog nastupa. Nakon što je bar donekle uspeo da se oslobodi pomenute pošasti, nastupao je u Americi, a godine 1891. dirigovao je Njujorškim simfonijskim orkestrom, prilikom izvođenja «Marš Solenel», na otvaranju Carnegi Hola na Menhetnu.

Nažalost, godine 1893., nakon premijere Šeste simfonije u Sankt Peterburgu, ovaj velikan muzike, usnuo je u Gospodu i bio sahranjen na Tikvin groblju, kraj manastira Aleksandra Nevskog.

U koncertnoj dvorani muzeja, eminentni ruski umentici izvode najlepše kompozicije Petra Iliča Čajkovskog, za nadahnuto uživanje turista koji su programom krstarenja, počastvovani posetom ovom kultnom mestu. Bar nakratko uživajte u lepoti muzike neprolazne vrednosti.

fijaker

«Tu je dakle zrno klicu zametnulo», rekao bi besmrtni Njegoš. Muzika velikog umetnika i danas je aktuelna. Tako, recimo u Moskvi, svake četvrte godine održava se međunarodno takmičenje u izvođenju njegovih dela. Ovde u rodnoj kući, svakog maja, odvija se muzički festival u čast njegovog rođenja. U Votkinsu, kao i širom sveta, ljubitelji muzike uživaju u njegovim delima, labudovi i dalje nadleću jezero, a muzej svedoči besmrtnost velikog stvaraoca.

Na kraju, neka bude dozvoljeno, da sve rečeno i štošta nedorečeno, bude dorečeno stihovima lovćenskog poete:«blago onom ko dovijek živi, imao se rašta i roditi».

pijanista

Pored uzvišenih duhovnih dometa, osvrnimo se i na tehnička ostvarenja u nadi da se neće obistiniti zloslutna kulturološka predviđanja prema kojima će kulturu potisnuti civilizacija.

Na ovim vodama izgrađena je hidroelektrana i prevodnica rečne flote. Tu, nadomak pristaništa, postoji zavod za remont brodova.

Na izlasku iz Votkinsa sagrađena je prva prevodnica za brodove na našem krstarenju. Šljuz, ruski naziv za prevodnicu, nosi ime Petra Iliča Čajkovskog i deo je hidroenergetskog i plovidbenog sistema. Pošto su na svim velikim ruskim rekama izgrađene hidroelektrane, rečni saobraćaj brodova bio bi nezamisliv bez ovakvih prevodnica.

Hidroelektrana Votkins, građena je od 1956-1963, i udaljena je 350 km od Perma i oko 35 km od Votkinsa. Ukupna dužina hidroelektrane sa branom i prevodnicom iznosi 4.770 m. U ovoj hidroelektrani, četvrtoj na reci Kami, godišnje se proizvede oko 2.320 miliona kwh električne energije.

Prevodnica je sistem sa dve propusne kapije, u sklopu brane, između dva različita nivoa reke. Princip rada zasniva se na izjednačavanju ulaznog nivoa vode sa izlaznim.

Pre izjednačavanja nivoa u prevodnici, brodovi se učvršćuju sigurnosnim sajlama, kako ne bi došlo do pomeranja ka zidovima i oštećenja korita broda. Sami ankeri se pomeraju na gore ili na dole, zajedno sa brodom koji se podiže ili spušta sa promenom nivoa vode. Kada se nivoi izjednače, kapija se otvara i brod nastavlja plovidbu.

Većim delom svog toka, reka Kama, protiče ravničarskim predelima ili blago zatalasanim brežuljcima, obraslim intenzivno zelenom travom. Po njima raste sve. Ponajviše borovina, prošarana tankovijastim brezama, što poput uspavanih lepotica odolevaju blagoj letnjoj i oštroj zimskoj klimi. Na ovom mestu, gde Kama izbija celom težinom svoje vodene mase, nalaze se grad i luka, koji su dobili ime po znamenitom kompozitoru.

Prominu još jedan dan nezaboravnog krstarenja, čarobno veče lagano se spušta a gosti na brodu «Kronštad» sređuju snažne utiske, koje samo muzika velikih majstora može da proizvede. Koncert Čajkovskog i dalje traje…

Autor: Drago Novaković
Tekst: Ratomir Milić
Spiker: Goran Stojić