TURISTIČKI ARANŽMAN: Nova godina u Moskvi

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+
<>

Krstarenje Rusijom (peti deo)

– Kazanj

Kazanj je glavni grad Tatarske Republike u kojoj živi oko 3.700.000 stanovnika, od čega jedan milion u samoj prestonici…

 

Krstarenje Rusijom (V deo) – Kazanj

Zahvaljujemo se ekipi produkcijske kuće „Specialis“ koja nam je ustupila tekst i video materijale.

Kazanj je glavni grad Tatarske Republike u kojoj živi oko 3.700.000 stanovnika, od čega jedan milion u samoj prestonici. Turisti iz autobusa razgledaju ovaj deset vekova stari grad, u kome je prisutan duh orijentalnog , ali i modernog načina života. Prsten, ispred velikog tržnog centra, verovatno simbolizuje dušu grada čije elegantne delove upravo posmatramo.

kazanj

Prolazimo pored gradskog zelenila i lepih zgrada, građenih u baroknom i ruskom stilu. Očevidno, graditeljski kontrasti i ovde su prisutni, što potvrđuju ove jednostvane zgrade. Ulice su pune automobila a trotoari prolaznika.

Utisak je da se ovde ne juri grozničavo za varljivim željama, i ne čeka nestrpljivo, nego se spokojno bdije nad nađenim i dočekanim.

Svakako da toj svima potrebnoj harmoniji, većoj od sveta i dubljoj od sreće, doprinosi multikulturalnost pripadnika ruske i tatarske nacionalne zajednice. Puno mešovitih brakova najbolji je dokaz sadržajnog i smislenog suživota u tolerantnoj atmosferi punoj kompromisa i razumevanja.

Prolazimo pokraj spomenika Pačevskom i drugim zaslužnim građanima za dobrobit naroda ovoga kraja. Pre pola veka ovde je bilo pravo čudo podići zgradu od 10 spratova. Danas je to uobičajena pojava. Kuća nacionalne biblioteke, dar je trgovca Aleksandrova, čiji je jedini zahtev arhitekti bio da u projektu pokaže moć njegova bogatstva.

spomenik-pacevskom

Slede zdanja brojnih fakulteta i druge građevine u otmenoj gradskoj četvrti koje nastanjuju bogatiji građani.

Zvona sa zvonika Petropavlovskog Sabora pozivaju vernike na liturgiju. Crkva je podignuta ljubavlju i sredstvima ovdašnjeg trgovca Mihljajeva u znak blagodarnosti imperatoru Petru I, koji je ovde boravio 1722.godine. Prevashodna ktitorova želja bila je da blagoslov Svetih Apostola Petra i Pavla, prati cara u njegovom upravljanju zemljom a na korist i radost blagočestivog naroda. Radovi na svetinji otpočeli su 1723.godine a završeni tri godine kasnije.

petropavlovski-sabor

Hram, spolja i iznutra ukrašen je cvećem, vinovom lozom i drugim neuobičajenim detaljima za pravoslavne svetinje.

Crkva ima dva oltara i ikonostasa – donji posvećen Sretenju Gospodnjem i gornji, glavni posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu.

Svojim umetničkim dometima, posebno se ističe pozlaćeni ikonostas, visok 25 metara u duborezu. Naša poseta hramu zbila se u času suštinskog, centralnog dela liturgije koji se zove Evharistija. Tim činom prouznose se molitve za pretvaranje hleba i vina u telo i krv Hristovu, kojom se pričešćuju verujući uz prethodno ispovedanje i kajanje, koji ako veruju biće primljeni u carstvo nebesko. Nad carskim dverima stoje inicijali sa najradosnijom porukom «Hristos Vaskrse».

U bogatoj crkvenoj riznici nalazi se nekoliko čudotvornih ikona: Bogorodice Kazanjske i Fedorvske, zatim ikona Isusa Hrista, Svetog Oca Nikolaja Čudotvorca kao i prestona ikona svetih apostola Petra i Pavla. Hram je nekoliko puta goreo a njegove relikvije devastirane i opljačkane. Ovde se nalazi i biblioteka sa velikim brojem teoloških knjiga, a u okviru izdavačke delatnosti štampaju se i nova dela. Ni ova svetinja nije odolela razaranjima tokom vremena, pa je temeljno rekonstruisana 1888-1890.godine. Valja reći da je služba božja služena i tokom oktobarske revolucije 1917. pa sve do 1939.godine, nakon čega je hram korišćen kao sala za konferencije i studio za restauraciju.

Posle pola veka pauze, nastavljeno je bogosluženje godine 1989.Ovu svetinju pored Petra I pohodili su Ekatarina II, Puškin a u horu sabora pojao je Šaljapin.

kremlj

Pod blagodatnom zaštitom Duha Svetoga, nastavljamo dalje razgledanje zgrada sagrađenih u periodu ranijih arhitektonskih stremljenja.

Kazanj se kandidovao i među mnogim svetskim gradovima dobio mogućnost da 2013.godine organizuje Univerzijadu – Olimpijske Igre studentske omladine.

Ime – Kazanj po legendi znači čanak – lonac, koji jedne asocira na topli obrok a druge na zvezdano nebo.

Na ovim prostorima najpre je postojala naseobina ljudi Volge Bulgarie i Zlatne Horde čija je državna vera bio islam od 922.godine.

Ovde su se od davnina ukrštali trgovački interesi slovena, nemaca, baltičkih naroda, ugara i turaka.

Nažalost sve što je nastalo, uključiv i čoveka kao krunu stvaranja, polako propada i nestaje. Nestale su i pomenute istorijske tvorevine, ali je ostala tvrđava – kremlj, kao uspomena na minulo srednjevekovno doba.

kula

Kula Spasenja sa satom i zvezdom petokrakom, glavni je ulaz u ovo velelepno istorijsko utvrđenje, rasprostrto na 10 ha visoravni, nad vodama reke Kazanjke. Desno od ulaza, na pločama u bronzi, nalaze se likovi zaslužnih heroja koji su se žrtvovali na oltaru otadžbine. Ovaj dragoceni spomenik rusko-tatarske kulture pod zaštitom je UNESCO-a.

U severnom delu pored pravoslavne i islamske bogomolje, nalazi se zanimljiva zgrada – Kanov dvor koji je bio zadužen da upravlja kazanjskim kanatom.

Rusi i Tatari, mada su vodili žestoke ratove za prevlast nad ovim područjima, bogatim zlatom i naftom, godine 1486. vaspostavili su večno primirje.

dzamija

Kul Šarif džamija podignuta je 1996.godine, na temeljima stare bogomolje iz 16.veka. Centralni svod – simbol neba slede osam ukrasnih minareta. Dekorativni elementi džamije predstvaljaju poznate motive tatarske umetnosti čiji koreni sežu u duboku kulturno istorijsku prošlost. Svakako treba spomenuti da je prvobitna svetinja dobila ime po tadašnjem imamu, narečenom Kul Šarifu , koji je godine 1552. sa svojim sledbenicima postradao braneći Kazanj pod naletom ruske vojske, predvođene Ivanom Groznim koji ga je tom prilikom zauzeo. Današnje velelepno zdanje podignuto je i znatnim sredstvima Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

kul-sarif-dzamija

U džamiji se od sabaha (jutra ) do akšama (večeri) služi pet, Kuranom predviđenih, molitava za pobožne muslimane koji klanjajući se Alahu, veruju da će dospeti u dženet (raj), odakle valjda odbeže svaka muka i taština duhu, sveprisutna u svakodnevnom trajanju običnih smrtnika.

Odmah iza novosagrađenog spomenika sakralne kulture islamskih vernika nalazi se pravoslavna Blagoveštenjska crkva sa kupolama, podignuta u donjem delu tvrđave. Crkva je građena u maniru stilizovanih arhitektonskih poduhvata, svojstvenih pravoslavnoj tradiciji ruskog naroda. Ove svetinje sazdane u slavu Hristovog i Muhamedovog bogonadahnutog, verovesničkog učenja, predstavljaju svojevrsnu sakralnu i kulturno istorijsku dragocenost, multikonfesionalnog i multikulturalnog suživota Rusa i Tatara, koje je volja njihova i milost božja ovde zbližila.

blagovestenska-crkva

Spomenik ispred crkve simbolizuje rešenost dva naroda da žive u humanoj zajednici dostojnoj čoveka.

U ovom predivnom zdanju, raskošne arhitektonske lepote, smeštena je rezidencija predsednika Republike Tatarstan.

Na izlaznoj kapiji nalazi se kula Suyumbika, koja nosi ime poslednje kazanjske kraljice i predstavja duhovni simbol Kazanja.

Sa platoa tvrđave puca vidik na ušće reka Volge i Kazanjke. Tu turisti, nakon razgledanja tvrđave, koriste priliku da predahnu i uživaju u pogledu na kulu sa znakom grada.

spomenik

Zidine koje opasuju donji deo tvrđave, nadomak reke, obnovljene su i veoma uredno izgledaju bez uobičajenih grafita i dr. otpadaka koji zagađuju životnu sredinu. Zaljubljeni parovi šetaju stazama oko tvrđave i možda se baš tu zavetuju na neprolaznu ljubav, koja rečima Despota Stefana Lazarevića u Slovu ljubve: «sve prevashodi».

predsednicka-rezidencija

U ovom delu grada uzdižu se zdanja: katedrale, opere i baleta te univerziteta, sagrađena u stilu ranog ruskog baroka. Uostalom ovde se velika pažnja poklanja unapređenju umetnosti i religije a time i svestranom razvoju kulture uopšte.

barok

Inače tu su neophodna znanja sticali i Lav Nikolajevič Tolstoj i Vladimir Ilič Lenjin.

Kupovna moć ovde je na zavidnom nivou pa su tržni centri puni roba i kupaca, tokom čitavog radnog vremena. Možda ljudi na zapadu žive da bi radili, ovde pak na istoku, utisak je suprotan, radi se da bi se živelo. Šta je bolje i smislenije, prosudite sami. U glavnoj «Baumanovoj» ulici , putnici odmah zapaze neobično dizajnirani sat koji otkucava vreme ne brojevima nego slovima. Fontane predstavljaju prave male oaze za utehu onih koji veruju da će im neka važna želja biti ispunjena ukoliko u nju ubace novčić, zatim za osveženje žednih ili , to je mesto za ljubavne sastanke, a možda i bolne rastanke, na kratko ili zauvek.

ring

Mnogo je turista i poslovnih ljudi koji odsedaju u ovdašnjem hotelu «Tatarstan», sagrađenom u glavnoj ulici. Pravi ukras pešačke oaze predstavlja Bogojavljenska crkva. Sagrađena je od cigle u duhu ranijeg perioda ruske sakralne arhitekture. Ovaj božji hram je najčešći motiv na fotografijama turista koji se rado i sami fotografišu ispred nje, na šetalištu uvek punom prolaznika.

sat

Centralna ulica obiluje mnogim prodavnicama u kojima turisti mogu da uživaju u kupovini. Ovde se pored domaćih roba mogu naći i firmirane stvari, kao i one iz Kine i drugih zemalja, pristupačnijih cena.

bogojavljenska-crkva

Nema sumnje, Kazanj je poznat i po lepom narodu, u kome ima znatno više žena jer su muškarci časno ginuli za rodinu. Ovaj lepi svet sa dušom slovena i i misticizmom orijenta, svoja osećanja saopštava na dva jezika: ruskom – zvaničnom i tatarskom – porodičnom.

Pored trgovine i zanatsvo je veoma razvijeno. Zastupljena je i obrada gvožđa u proizvodnji oružja kao i za kućnu primenu.

Evo zgrade– juvelirnice iz 1920.godine, jer ovdašnji majstori nastavljaju ovo tradicionalno zanimanje, nasleđeno iz davnih vremena. Njihovo majstorstvo svetski poznato, ogledalo se ne samo u izradi nakita nego i posuđa od srebra i zlata. Kazanjaska kapa ,pravo je remek delo iz 16.veka danas svakako veoma vredan eksponat u gradskom muzeju.

fontana

Rudnik zlata doprineo je brzom privrednom razvoju ovoga kraja. Uzgred da napomenemo ovde je zastupljena hemijska i avio industrija kao i proizvodnja teretnih vozila. Još od 1804.godine studenti na ondašnjem univerzitetu stiču najraznovrsnija znanja, koja primenjuju u proizvodnji, kako bi privredu učinili produktivnijom i na svetskom tržištu konkurentnijom.

Ispred hrama posvećenog Krštenju Isusa Hrista nalazi se fontana koju ukrašavaju golubovi u bronzi, sleteli na omanji vodoskok da utole žeđ.

Nedaleko od hrama i fontane podignut je spomenik istaknutom operskom pevaču Fjodoru Šaljapinu s njegovim potpisom na postamentu.

spomenik-fjodoru-saljapinu

U ovdašnjoj zgradi opere svake godine održava se Šaljapinov međunarodni festival operskog pevanja. Tom prilikom izvode se operske arije ruskih, tatarskih i ostalih svetski poznatih autora.

Pešaci i kupci koji su ponešto pazarili na ovom mestu predahnu i osveže se. Mnoge elegantno odevene devojke, svojim čarima skreću pažnju prolaznika, među njima i članova naše ekipe.

U toku su i pripreme za Nurijevljev festival u čast velikog belatana, rodom iz ovog kraja.

Pristanište u Kazanju pohode i manja plovila sa đačkim ekskurzijama upriličenim u ovo lepo područje.

brod-kronstadt

Luka u Kazanju nalazi se na ušću Volge i Kazanjke. Sunce lagano nestaje iza kišonosnih oblaka. U stvari ova iznijansiranost oblaka u žuto-narandžastoj i tamno plavoj boji, nagoveštava ne samo kišno već i olujno veče. Srećom, svi turisti vratili su se na brod Kronštat, pre nevremena koje samo što se nije obrušilo na grad. Kratkotrajna kiša praćena vetrom je prominula.

U tiho predvečerje koje je donelo osveženje, turisti nakon večere, mogu da uživajui u kulturno umetničkom programu ili u prizoru napuštanja grada u kome su proveli divne trenutke. Zgrada kazanjskog pristaništa, kao i tvrđava i ceo grad, ostaju za nama tonući polako u noć.

zvezda

Veče polako pada na vode Volge, kojom nastavljamo dalje krstarenje. Iza nas u daljini naziru se svetla Kazanja, koji predstavlja srećan spoj drevne istočne i moderne zapadne kulture. Čarobno veče prelama se kroz prizmu obasjanog mosta ispod koga plovimo.

Turisti i televizijska ekipa plove u susret nastupajućoj tamnoj noći. Predeli obrasli travom i šumom, kompletna priroda i ljudi, sve se povlači i zatvara, jer se nema ponoć sprema. Putovanja su organska potreba i prirodna posledica duhovnog i fizičkog razvoja čoveka. Zbog toga ona pričinjavaju radost a donose zadovoljstva i duhovnu korist. Uostalom, neko je lepo rekao da se na putovanjima najbrže stiže do samog sebe i tamno – svetle strane, Jung veli: tamnog brata, u sebi.

Autor: Drago Novaković
Tekst: Ratomir Milić
Spiker: Goran Stojić