TURISTIČKI ARANŽMAN: Nova godina u Moskvi

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+

Krstarenje Rusijom (VI deo) – Kozmodemjansk

Stigosmo u Kozmodemjansk, grad koji je po legendi dobio ime svetaca Kozme i Damjana. Car Ivan Grozni, po povratku za Moskvu sa pobedničkog pohoda na Kazanj 1552 godine, prispeo je ovde na dan njima posvećen i pri tom pomislio kako su ovi brežuljci s pogledom na crkvu u zelenilu i Volgu pravo mesto za odbranu Rusije od Tatara.

Sa blagoslovom prvih lekara čudotvoraca, uz crvrkut ptica, duhovnim i telesnim očima razgledamo dve hiljade eksponata izloženih u Etnografskom muzeju pod otvorenim nebom. Još od leta 1983.godine, kada je grad proslavio četiri veka postojanja, turisti mogu da posmatraju predmete materijalne kulture drvodeljski nadarenog naroda Mari. Majstori za obradu drveta ispoljili su zadivljujuću veštinu u izradi preko 60 kuća kao i mnogobrojnih eksponata.

Vetrenjače, kojih je u ovom kraju bilo dosta, potiču iz 19.veka pa su zbog izloženosti vetru morale biti na brdu postavljene.Vetar je preko ovog prostog mehanizma – vetrokaza, okretao okrugle kamene ploče koje su služile za mlevenje žita. Vetrenjače su istovremeno služile i za veoma rentabilnu proizvodnju električne energija. Velike drvene merdevine uvek su imale višestruku namenu u seoskom domaćinstvu. Ovakve vetrenjače bile su u upotrebi i u ostalim zemljama Evrope pa i u nas mahom u Vojvodini.

U prošlosti skoro svi putevi u marijskoj oblasti bili su poljski. Oni značajniji rađeni su od oblica lipe debljine 45-50 cm. Prostor između njih popunjavan je peskom. Pažnju posetilaca privlači bunar, obložen drvenim poluoblicama sa velikom motkom u vidu poluge i lancem za kofu pomoću koje se izvlači voda iz bunara. U drvenim posudama, na obramici, odnošena je voda za piće u domaćinstvu. Zaista krajnje jednostavno izgleda i drveno korito u koje se sipala voda za pojenje stoke.

Znatiželjni posetioci požele da se njišu na ovim neobičnim drvenim luljaškama jednostavne izrade.

Kuće su građene od drveta sa oštrim krovovima do zemlje, radi bolje zaštite od kiša, vetrova i snegova. Tu pod nadstrešnicom nalaze se zaprežna kola sa drvenim točkovima okovanim gvožđem. Ovdašnji domaćini provozali bi se ovim četvorotočkašima praznikom ili nekom drugom prigodom, recimo pri venčanju mladenaca. Tokom dugog zimskog perioda do izražaja su dolazile sanke, manje i veće, sa ograđenim sedištima u boji po ukusu gazde. Zanimljivo je napomenuti da su pravljene i veoma uprošćene saonic,e koje su služile za prevoz drva, sena i drugih kućnih potrebština. Točkovi su podmazivani katranom, da bi se lakše obrtali.

U muzejskoj postavci zastupljene su razne vrste mašina koje su posao drvodelja činile lakšim. Na ovim stolarskim mašinama, nekom vrstom prethodnice današnjih motornih testera, obrađivani su trupci od kojih se dobijala daska i krovna konstrukcija. Mogu se videti i najjednostavnije mašine – alatljike, koje su služile za obradu drveta i izradu najrazličitijih predmeta za kućnu upotrebu: ramova za pčelinje saće, stege koje učvršćuju predmete za obradu, tezge, na kojima se rendiše daska, tocila za oštrenje reznog alata, kao i razne vrste testera za seču trupaca.

Mesni vodič, udarajući drvenim maljicama u ovo deblo, proizvodi neke ritmičke zvuke, i peva neku melodiju, uz koju su se žitelji ovog kraja zabavljali i uveseljavali. Dosta se gajila konoplja koju su žene nakon trljenja na ovim trlicama savijale u povesma (težinu) i potom prele na preslicama da bi od tog pletiva tkale bez za izradu odevnih predmeta: košulja, gaća, pantalona, itd. Najrazličitijim tipovima drvenih i gvozdenih plugova sa jednim i dva raonika orana je zemlja. Drljačama se drljala poorana zemlje, kopačicama je kopana a sejačicama se sejalo seme raznih vrsta useva.

Spontana igra crnih maca, dočarava domaćinsku atmosferu koja je negda vladala u ovim drvenim kućama, maštovito ukrašenih prozora i njihovih drvenih kapaka. Žene iz ovih krajeva bile su veoma spretne u predenju konoplje i vune, njihovom beljenju, zatim u pletenju i napose u tkanju beza. Koristeći isti razboj mogle su izatkati čak dvanaest vrsta tkanina za izradu odevnih predmeta, čaršafa, prekrivača i prostirača. Tu su različite vrste preslica za predenje i namotavanje pletiva. Vidimo dopadljiv raznobojni prekrivač kreveta, razne predmete za kućnu upotrebu, potom lampu, pletene opanke, pegle, i druge stvari. Na vidnom mestu su i lopatice za brašno, veće lopate za vejanje žita, razboj sa zasnovanom osnovom za tkanje, koja asocira na narodnu poslovicu, naš život božje tkanje, i najzad krevet sa išaranim prekrivačem, izvezenim jastucima i belim čaršafom sa čipkama.

Ovaj veliki samovar na ukrasnom heklanom stoljnjaku, služio je za kuvanje čaja koji se ovde rado ispija. Viseća kolevka od pruća, sa kanapom za nogu, služila je za ljuljanje čeda, kako bi majčine ruke bile slobodne za predenje ili pletenje, u kući sa dobrom termoizolacijom, uz zvuke harmonike. Mašina za šivenje odeće i posteljine, komoda za ostavu, oslikani kovčežići sa okovima za čuvanje dragocenosti, i furuna za grejanje i kuvanje činili su život u kući lakšim i smislenijim.

Izloženi su i kaputi sa šalevima na rese za preko leđa, pojasevi, čizme, žensko muška odeća od tkanog platna – težine, izvezena raznobojnim cvetovima i ukrašena pojasevima izatkanim od vune ili svile u bojama duge. Žensku svečanu odeću krasili su vešto izvezeni detalji, naročito na suknjama kao i poprsje , jer u patrijarhalno vreme onoga doba nisu bili zastupljeni duboki dekoltei. Odeća je nošena kako u svečanim prilikama tako i u letnjim mesecima zbog vrućine. Nakit, ogrlice, prstenje te pletena obuća lako se nađu u centru pažnje posetilaca.

Ambar s nevelikim vratima, bez ijednog eksera, predstavlja najranije sagrađen objekat u muzeju. U njemu se mogu videti naćve za čuvanje brašna, lopate (kašike) za brašno, sita za prosejavanje te burad za čuvanje i sortiranje žita.

Evo nas u letnjoj kuhinji u kojoj su pripremana jela i servirana u tanjire sa kašikama na strugovima rađenim od sušene lipe.

Ovo je ruska izba – sa kazanima u kojima su pivopije marijskog kraja spravljale pivo. Postojala je narodna izreka: mart je za pivo a april za vodu. Tokom leta teško ga je bilo spravljati, jer je to iziskivalo dugo stajanje pored vatre, a osim toga, ni radovi u polju nisu mogli da čekaju. O gvozdene kuke vešani su kazani za kuvanje hrane, hmelja i slada bez čega nema dobrog piva. Raširena je bila i upotreba drvenih kuka za vešanje raznih alatljika kao i pletenih korpi i torbi. U domaćinstvu su korišćene kace raznih veličina i namena, burići kao i druge posude jednostavne izrade.

U ovom paviljonu nalaze se pletene korpe i torbe pravljene od grana vrbe, raznih kora drveta, te slame. Izrada ovih predmeta podrazumevala je posebnu veštinu majstora iz ovog kraja.

U ovoj prostoriji nalaze se najrazličitije vrste vaga,tegova i kantara za merenje robe, stoke i ljudi. U kovačnici vidimo čekić i nakovanj koji su služili za kovanje gvožđa, potkovica i klinaca za potkivanje konja.

Veoma umešno su rađene i ove divne kuće od oblica drveta, pri čemu se posebno vodilo računa o izolaciji pomoću trave. Poseban ukras kuća predstavljaju čipkasto izrezbareni prozori. Uklapanje oblica na ćoškovima kuće i za vešte majstore predstavljalo je nesumnjivo nimalo lak zadatak .

Ovi nadahnuti posetioci nakon razgledanja drevnih starina uskoro će krenuti putem od drvenih oblica ka ulazno-izlaznoj kapiji i crkvi, sa kupolama usred zelenila, nadomak reke.

U Kozmodemjansku pored entografskog muzeja postoje još tri: Umetničko istorijski A.V.Gligorjev, Muzej trgovačkog života, te muzej humora «Obendev.

Sledi poseta istorijskom muzeju koji je 1919.godine osnovao prvi profesionalni marijski umetnik Aleksandar Vladimirevič Gligorjev. Muzejski eksponati slikovito podsećaju na život ljudi ovoga podneblja kroz razne periode istorijskog trajanja: seosko stanovništvo bavilo se lovom, zanatima i zemljoradnjom. Vitezovi su u svojim pohodima pored oklopa nosili i svečane ogrtače a vojnici svoje uniforme. Tu su trouglasta koplja, luk i strela i druga oruđa upotrebljavana u samoodbrani ili u lovu. Tu se čuvaju i zaštitna borbena odela, košulje od gvozdenih alkica,štitovi, sablje, noževi, ručni topovi, puške i pištolji narazličitijih vrsta. Među ovim šlemovima svojom lepotom ističe se ovaj središni ukrašen znakom orla.

Na maketi je predstavljen prvobitni izgled tvrđave, grada, zarušene u vekovnim borbama. Car Ivan Grozni slao je vojnike plaćenike da od debala hrasta i smrče podignu tvrđavu i objekte unutar nje: vojvodski dvor, kasarne , skladišta , zatvor i naravno crkvica u kojoj su se vojnici pred bojeve molitveno podvizavali i pričešćivali.

Čitav ovaj kraj obiluje raznovrsnom ribom, koja je služila za ishranu meštana kao i stanovnika okolnih gradova Kazanja i Nižneg Novgoroda.

Treba napomenuti da je ovde osnovana i prva sveruska škola instruktora za izradu muzičkih instrumenata. Najdarovitiji majstori iz oblasti drvodeljstva svoje umeće, primenjivali su u izradi najrazličitijih vrsta muzičkih instrumenata. Svakako treba pomenuti: violine, tambure, balalajke, što svedoče i kalupi za njihovu izradu. Sva je prilika,da su mnogi muzičari i iz ostalih krajeva Rusije, upravo ovde nabavljali neophodne instrumente za svoje muziciranje. Tu je i orkestar čiji su članovi svirali na ovim muzičkim rukotvorinama.

Veoma dobro predstavljena je flora i fauna ovoga podneblja. Od životinja u muzejskoj zbirci zastupljeni sova, zec, jazavac, polarna kuna, soko, irvas i druge životinje. Biljni svet reprezentuju bele breze i borova šuma pre svega smreka koje svojim zelenilom u prirodi ulepšavaju ove krajeve drvodeljaca i zemljodeljaca.

Kao da te krasote biljnog i životinjskog sveta pokušava da ovekoveči ovaj slikar, ali ne tako uspešno ko priroda – taj najoriginalniji umetnik. Ovde su i slike poznatih umetnika Ajvazovskog, Korzuhina, Makovskog, Tvorožnjikova i drugih.. Svojom lepotom posebno se ističe i kolekcija ruskog, zapadnoevropskog i istočnog porcelana iz 18. i 19. veka, sačinjena od išaranih poslužavnika, tanjira i škrinja raspoređenih tu na policama vitrina.

Mašina za štampanje služila je za, Vuk bi rekao: pečatanje knjiga, bez obzira što se još od Gutenberga koji je 1445.godine pronašao štampariju, govorilo da je slovo ubilo reč, a slika, i slovo i reč, one i dalje plene pažnju knjigoljubaca.

Dok puni utisaka uživamo u čarobnim lepotama priobalja, punog lepih kuća u bogatim šumama bele breze i smreke, neobični grad Kozmodemjansk ostaje za nama. Uostalom da čujemo o njemu i Ščedrinove utiske: «U jednom od dalekih kutaka Rusije postoji grad koji mi je nekako posebno drag srcu. Ne odlikuje se on po velelepnim zdanjima, niti u njemu ima vrtova Semiramide, nema čak ni jedne trospratnice u dugačkom nizu ulica, ali ima u tom gradu nešto mirno, patrijarhalno u čitavoj njegovoj fizionomiji, nešto što to smiruje dušu u njegovoj tišini. Ulazeći u taj grad vi kao da osećate da se vaša karijera završila upravo tu, da vi više ništa ne možete tražiti od života, i da vam ostaje samo da prevarujete svoje uspomene.»

Sveti Kozma i Damjan iz naziva grada, bili su braća, vračevi ili lekari, čudotvorci koji su, svojim znanjem i veštinama, kao i imenom Gospoda, pomagali bolesnima a zauzvrat nisu tražili nikakvu nadoknadu sledeći Hristovu zapovest: «Badava primiste, badava dajte!»( Na dar ste dobili, dar i dajte). Zdravstvo u Srbiji, podsetimo, slavi slavu posvećenu ovim isceliteljima duše i tela ljudi koji pate. U pravoslavnom svetu oni su poznati kao besrebrenici i bezmitni, što znači da su lečili besplatno.

Članovi folklorne grupe «Prikamie», zabavljaju goste borbenim nadmetanjem devojaka za naklonost momka, koji nezasit u kratkovekosti našeg postojanja, ostaje bez ijedne, kao i drugim pesmama i igrama svojstvenim narodima koji žive na prostoru Urala. Obično se kaže i neprestano ponavlja da sve što je zemaljsko, prolazno je i ništavno. Tome nas uče sva zemaljska dobra i uživanja. Međutim ova razigrana i raspevana mladost, pesmom i igrom želi da se u to uveri uživajući bar nešto od tih slasti i dobara.

Kozmodemjansk, kao grad kazanjske gubernije, prvi put u istorijskim dokumentima pominje se od 1609.godine, a grb mu je utvrđen tek 1781. godine. Stanovništvo je živelo od trgovine, zanatskih usluga, povrtarstva, izrade predmeta od drveta te prodajom i utovarom trupaca na pristaništu. Poznati su štapovi «kozmodemjanka» od karelske breze, zatim tkane zavese i nameštaj od divlje trešnje. U ove pristanišne vode stizali su brodovi puni robe iz Persije, Srednjeg Azije, kao i iz skoro svih krajeva Rusije: Moskve, Kazanja, Arhangelska, Astrahana te Sibira i Urala. U ovom gradu se svake godine održava «Šumski sajam» koji predstavlja pravu atrakciju za posebnu priču. Odavde su Volgom vo vreme ono odlazili splavovi građe ne samo za industrijalce iz Samare, Kostrome i Astrahana nego i za kupce iz Persije i drugih krajeva diljem srednjeazijskog kontineta.

Pod blagodatnom zaštitom Svetog Kozme i Damjana,Nikolaj Vikentjevič Kovalevski, ostvario je zapažene naučne rezultate u oblasti infektivnih oboljenja, dok su Puškin i Gorki ovde samo na kratko boravili putujući za Sibir.

Dok u svojim mislima nosimo saznanje o nesavršenstvu ljudskih stvari i prolaznosti svega na zemlji, samo što nismo stigli u jednu od najvećih svetinja blagočestivog, molitvenog, ruskog naroda «Makarijevski manastir». Vašoj pažnji priču o njemu preporučujemo u sledećoj emisiji.