TURISTIČKI ARANŽMAN: Nova godina u Moskvi

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+
<>

Krstarenje Rusijom (deveti deo)

– Gorodec i Pljos

Gorodec je star više od osam vekova i jedan je od najlepših gradova – tvrđava drevne Rusije. Znameniti ruski knez , Jurij Dolgoruki, pored toga što je osnovao Moskvu, istovremeno je i osnivač Gorodeca.

Krstarenje Volgom (IX deo) – Gorodec i Pljos

Posada broda, usled niskog vodostaja Volge u dužini od 55 km, odlazi put gradića Gorodeca, a mi ostali putnici dalje putovanje nastavljamo autobusima ispunjeni divnim doživljajima lepog grada Nižnjeg Novgoroda. Prolazimo kroz ovo tipično rusko selo sa tradicionalnim drvenim kućama, građenim u maniru narodne ruske arhitekture.

gorodec2

Dobrodošla majska kiša pogodovaće usevima, jer ovdašnje stanovništvo pretežno živi od zemljoradnje i stočarstva. Mada ovuda prolazi prometan put, ratari uspevaju da na svoj posed brzo i nesmetano stignu. Pšenica na zelenim poljima, očevidno dobrim rodom je ponela. Nema valjanog razloga da tako ne bude i sa tek posejanim kukuruzom ili nekom drugom kulturom na ovim sveže pooranim njivama. Uostalom naš narod, sa nadom i verom, kaže: daće Bog, rodiće godina.

Posmatramo vesele gradske kuće koje predstavljaju vrhunac gradnje u maniru tradicionalnog ruskog arhitektonskog stvaralaštva od drveta.

gorodec

Gorodec je star više od osam vekova i jedan je od najlepših gradova – tvrđava drevne Rusije. Znameniti ruski knez , Jurij Dolgoruki, pored toga što je osnovao Moskvu, istovremeno je i osnivač Gorodeca. Ovde je u jesen 1263.godine, ispustio plemenitu dušu knez i vojskovođa Aleksandar Nevski. Njegovi zemni ostaci pohranjeni su u Sabornoj crkvi Roždestvenog manastira u Vladimir-gradu. O tom događaju Majakovski nadahnuto peva: «tih i nepomičan leži, knjaz Aleksandar, crnom shimom pokriven…tiho kandilo pred likom Spasa gori, knjaz nepomično u tamu, u nepreglednost gleda». Stiče se utisak da se i njegova čuvena poruka čuje i glas kroz vekove odjekuje: «Rusijo, pravoslavna, veru čuvaj. Ruska crkva, kneza je kanonizovala za sveca 1381.godine. Na mestu gde se odigrala bitka na Nevi, sagrađen je manastir Aleksandro-Nevska Lavra, u koju su pohranjene mošti ovog velikomučenika.

splav

Po predanju u ovdašnjem manastiru postojala je ikona Fjodorovske Majke Božje, koju je ikonopisao Jevanđelista Luka. Nakon Mongolsko-tatarskog razaranja grada, pojavila se na boru blizu Kostrome 1239.godine gde ju je knez Vasilij Jaroslavič Kvašnev, našao i postavio na presto ovdašnje Uspenske crkve. Ikona ima dva lica – na jednoj strani naslikana je Majka Božja sa mladencem, a na drugoj Sveta Petka Paraskeva.

luka

Nakon divnih trenutaka provedenih u razgledanju, kažimo tako, drvengrada, dođosmo na obalu mesnog pristaništa, gde nas, poput kućne atmosfere, čeka topao kutak brodskih kabina podesan za predah i okrepljenje. Okolo ovdašnje lučke zgrade ranije su postojala dva pristaništa, jedno za istovar žita i drugo za prijem proizvoda od lana i pamuka. Na njima se godišnje istovarala roba sa oko stotinu brodova, koja je dalje upućivana stanovništu Ribinska, Ivanova i Petrograda. Održavali su se i sajmovi na kojima se trgovalo drvetom, žitom, solju, lanenim tekstilom i konjima. Mada je ovuda železnica prošla 1871. godine, prevoz brodovima neznatno se smanjio. Tek sa ovog pristaništa u Gorodecu moći ćemo dalje bezbedno nastaviti nezaboravno krstarenje Volgom. Ispunjeni utiscima i uverljivošću stihova o gradu: «od lepote njegove da ti se u glavi zavrti», nastavaljamo plovidbu prema čarobnom Pljosu. Mnogo godina pre nas, ovuda su plovili i znemeniti putnici: Jekaterina Velika 1767.godine, zatim veliki Knez Vladimir sa bratom 1886. godine i imperatorka Marija Fjodorovna sa budućim naslednikom, Nikolajem II, 1881.godine.

brodska-prevodnica

Rečni saobraćaj rekama, kanalima i jezerima Rusije ima sve važniju ulogu u transportu robe, dok je putnički rečni saobraćaj u opadanju, osim u toku letnje turističke sezone. Na tim vodenim putevima u sastavu vodohranilišta, i hidrocentrala sagrađeno je i više brodskih prevodnica. Na našem putu naišli smo na jednu od njih. Prevodnica je postrojenje na plovnom putu za prevođenje brodova sa višeg nivoa na niži i obratno. Sastoji se od komore sa vratnicama na oba kraja i sistemom za punjenje odnosno pražnjenje komore. Pri spuštanju broda, kad se izjednačava nivo vode višeg plovnog puta sa nivoom u komori prevodnice otvaraju se vratnice i brod ulazi u komoru, potom se one zatvaraju i komora prazni. Kada se nivo vode izjednači sa nivoom nižeg plovnog puta otvaraju se druge vratnice, i brod isplovljava i nastavlja plovidbu. Dizanje broda postiže se suprotnim postupkom, punjenjem komore. Akoje visinska razlika nivoa na plovnom putu preko 20 m, za prevođenje brodova grade se dvostepene prevodnice, kao na našem Đerdapu, gde brod prolazi kroz dve uzastopne komore sa po 17 m visinske razlike. Treba odati priznanje kapetanu koji pri provođenju broda kroz ovakve tesnace mora da pokaže umeće na zavidnom nivou jer ima mali manevarski prostor. Po ukupnoj dužini plovnih reka Rusija se nalazi na prvom mestu u svetu ispred Brazila, Amerike, Kine, Francuske i Nemačke. Inače najvažniji plovni putevi u Evropi su : Volga, međunarodne reke Dunav i Rajna, a tu su i Laba, Odra, Loara, Sena, Dnjepar, Don i kanal Volga – Don i Visla. Interesantno je napomenuti da je dužina plovnih puteva u bivšem Sovjetskom Savezu iznosila 142.000 kilometara od čega 16.500 kilometara kanalima.

brod

Jedno od važećih pravila na brodu, koja se neizovstavno sprovode, jeste i pokazna vežba za spasavanje u slučaju brodoloma izazvanog burom, sudarom, eksplozijom ili požarom. Kapetan je pozvonio na uzbunu i vežba je počela. Putnici i posada spasavaju se čamcima i pojasevima za spasavanje. Brod najpre napuštaju deca i žene, zatim putnici, posada i na kraju kapetan uz napomenu da po davnašnjoj tradiciji on namerno ostaje na brodu i tone zajedno sa njim. O bokove broda okačeno je nekoliko čamaca koji bi efikasno evakuisali ugrožene putnike. Ispod ležajeva u brodskim kabinama putnicima stoje na raspolaganju pojasevi za spasavanje koje, pri stvarnoj opasnosti ili u ovakvoj vežbi, mogu da upotrebe. Onima koji su u mladosti veštinu plivanja savladali, pojas će omogućiti brže spasavanje. Posada je jedan od čamaca spustila u talase reke, da bi demonstrirala evakuaciju putnika sa broda. Putnici su pokaznu vežbu veoma ozbiljno shvatili, mada je bilo i onih kojima je ona predstavljala svojevrsnu zabavu, što ne bi bilo dobro da je opasnost snašla njihov brod. Učesnicima vežbe naloženo je da svoje pojaseve primerno slože i vrate u prvobitno stanje. Neki su se toliko saživeli sa vežbom pa su, nakon njenog prestanka, ostali na palubi da bi međusobno podelili svoja novostečena uzbudljiva iskustva. Vežba je pokazala da su putnici shvatili kako da se ponašaju u opasnosti pa je stoga, bez preterivanja, proglašena uspelom.

vezba-spasavanja

Dobro obučeni za izbavljenje iz eventualnih brodoloma, plovimo kroz zatalasane krajolike razasute po obalame velike reke. Rečni saobraćaj na Volgi veoma je prometan. Susrećemo putničke i teretne brodove. Turisti iz Rusije kao i oni iz drugih zemalja sveta, uživaju u krstarenju. Za ovu reku, s’ dobrim razlozima se može reći, da predstavlja žilu kucavicu privrednog života ljudi iz ovih podneblja.

kronstadt

Prosvetljeni oblaci svetlošću sunca koje je zašlo, nagoveštavaju dolazak lepe, svežinom ispunjene večeri, nakon koje ćemo i mi utonuti u san spokojnoga i noć provesti ploveći ovim dubokim i širokim vodama do Pljosa našeg sledećeg odredišta.

zalazak-sunca

Uskori ćemo uploviti u luku jednog od najlepših ruskih gradića. Svi turistički brodovi sa putnicima neizostavno ga pohode. Njegovo malo pristanište pokadkad je tesno da primi sva prispela plovila. Ovuda su ranije brodovima mogli da prođu samo iskusni pljoski brodari, čije su usluge bile naplaćivane od onih koji nisu imali propusnice.

Evo nas u Pljosu, osam vekova starom ruskom gradu, a koji se u letopisu spominje 1420.godine. Nazvan je po vodenim površima između ada, tj. vološkim pljosovima. U ovom gradu, sa preko tri hiljade duša, mnogo toga nas očarava izuzetnom lepotom: muzeji, kuće u zelenilu na bregu, kupole crkvica na brežuljcima, bujno prolećno rastinje i prelepa širina vode i neba. Tihi Pljos, Volga i živopisni pejsaži oduvek su privlačili stvaraoce. Jedan od njih je i Levitan kome je ovde podignut spomenik.

pljos

Ovde je 1933.godine otvoren Dom stvaralaštva sveruskog pozorišnog društva, gde su boravile mnoge pozorišne ličnosti, koje su pronosile slavu ove umetnosti.

Početkom dvadesetog veka, zbog privlačnih prirodnih lepota i čistog vazduha, bolje stojeći ljudi, a među njima i pojedini umetnici, kupovali su bivšu plemićku zemlju, i gradili kuće za odmor.

levitan

Ovo je kuća (memorijalni dom) – Muzej Levitana, u kome ćete videti trideset njegovih najvrednijih slika, kao i kolekciju od dvesta radova drugih slikara: Stepanova, Kuvišnikove, Savrasova, Šiškina, Polenova, Bogoljubova i drugih. Tu na štafelaju, kraj prozora, s pogledom na reku i okolinu, nastajale su ove sjajne slike. Pisaći sto služio je velikom umetniku za prevođenje idejnih likovnih zamisli iz nesvesno maštovitog dela svoje stvaralačke ličnosti (homokreatora) u stvaralačku fazu. Valja predpostaviti da su se neke od izloženih slika projavljivale kroz slikarev san ili recimo dok je ritualno ispijao čaj iz samovara.

levitanova-kuca

Slika: «Krimski pejsaž», nastala kada je očaran Krimom uzviknuo: «Neka ga đavo nosi, kako je ovde lepo», slika «Ruža» iz 1884, pa slika «Jezero», za koju je, sabirajući svoja stvaralačka traganja predlagao ime «Rusija». Sledeći radovi: «Jezero u šumi»-ulje na kartonu 1890.g, «Volga», iz 1889.g, zapažena lirska kompozicija u kojoj su svi prizori u pokretu: gradić sa kućicama i crkvicom, parobrod i barže na pristaništu ispunjenim hladnoćom i vlagom. Evo i detaljno naslikanog ikonostasa Petropavlovske crkve, na koji proplamsaji svetla dopiru kroz prozor. Tu su i slike njegove inspiracije i ljubavi Kuvišnjikove: «Moskovski prolaz sa zvonikom» zatim «Morski talasi», kao i «Štala za konje», rad na drvetu pomenutog Stepanova.

crkva-u-pljosu

Iz imaginativno intuitivnog sveta likovne umetnosti duhovno se selimo u sakralnu stvarnost gde na bregu posmatramo hram ..koji se ističe monumentalnošću kupola i zvonika u stilu kasnog klasicizma. Njegovu unutrašnjost krasile su i freske koje su, nažalost, zbog oštećenja, pri poslednjoj obnovi morale biti prekrečene. Sve vreme naše posete padala je majska kiša za koju je Knjaz Miloš, pri poseti Austriji, govorio da je ona u Srbiji vrednija od, kako bi rekao Dositej, carstvujušče Viene.

Postavku muzeja otvorenog 1997.godine, u zgradi na obali Volge, čine radovi poznatih ruskih slikara s kraja 19.og i početka 20.og veka: Šiškina, Polenova, Sudkovskog, Trubnjikova, Fjodorova, Maljutina i drugih majstora. Neki od ovih slikara pripadali su umetničkom krugu Levitana i tzv. Levitanskoj tradiciji čije je osnovno obeležje poetski pejzaž. Da ovo ilustrujemo slikama «Sveži vetar», «Tihi dan» i «Veče na Volgi». Vidimo staru fotografiju grada Pljosa u kome se nekada nalazila drvena Petropavlovska crkva koja je u požaru izgorela, ali ne i ikona Kazanjske Majke Božje, koja je pronađena u pepelu potpuno neoštećena. Tu su i fotografije Levitana iz svakodnevnog života tokom njegovog stvaralačkog boravka u Pljosu. Život velikog umetnika bio je ispunjen romantičnim doživljajuma gradića u čarobnoj prirodi. Tokom letnjih meseci on se tu odmarao i slikao. U prošlosti su mnoge poznate ličnosti, putujući Volgom, svraćale u ovu tihu oazu i tu provodili dragoceno letnje vreme ispunjeno šetnjama i kupanjem. Tu su i akvareli sa motivima ukotvljenih brodova na pristaništu, čamaca na obali Volge i drugih raskošnih pejsaža kao što je i ova slika prelepih belih breza

muzej-pejzaza

Pošto dom – muzej Levitana, kao i muzej pejzaža nisu mogli da prikažu celokupno kulturno istorijsko i umetničko blago, moralo se pribeći osnivanju državno istorijsko-arhitektonskog muzeja, u ovom atraktivnom nacionalnom parku ivanovske oblasti. U njemu dominiraju dekorativni radovi primenjene umetnosti nastali u duhu narodne stvaralačke, kulturno umetničke tradicije. U 17.om veku stanovništvo ovoga kraja pretežno se bavilo uzgajanjem lana. Zbog toga su u svojim kućama imali tkačke uređaje na kojima su tkali odevne i ukrasne predmete od lana za svoje i potrebe tržišta. U Pljosu su bile mnoge tkačnice koje su aktivno radile. Ovde vidimo 160.godina staru napravu, tkački razboj s početka 19.og veka. Tu je prvo drevno programsko upravljanje tkanjem primenjeno na ovom razboju. Mehanizam sa rupicama na kartonu, zavisno od položaja rupice, hvata određenu boju niti i tako po šablonu tka određenu šaru. Ovo je nesumnjivo preteča današnjeg kompijuterskog tkanja. Tom tkačkom razboju, prethodila je jednostavnija sprava na nižem civilizacijskom stupnju razvoja, koja se zvala natra, a bila je dugi niz godina u širokoj upotrebi i na našim prostorima.

tkanje

Na razboju izatkano je ovo platno sa samovarima i drugim ukrasnim detaljima. Tu su i ostali predmeti čiji je princip izrade isti. Bogatstvo šara na stoljnacima i na svečanoj odeći govore o maštovitosti i spretnosti tkalja ovoga kraja. Svi ovi ukrasni detalji rade se ručno i zahtevaju strpljivost. Primera radi, najvrednija tkalja tokom jednog dana, jedva može 5 cm ovakvih rukotvorina da izatke. Treba reći da prilikom njihovog tkanja svaka nit se ručno raspoređuje, što oduzima dosta vremena. Zahvaljujući pronalazačkom daru francuskog inžinjera Žozefa Mari Žaka, koji je usavršio princip rada, proizvodni proces je postao brži i efikasniji.

Među proizvodima narodne radinosti, na ceni su tkani radovi od tekstilnog i lanenog vlakna na tkačkom razboju. Postoje različiti načini tkanja: glatki, prugasti, ukrasni, po osnovi ili potki ili i po osnovi i potki. Najstarije tkanine potiču iz mlađeg kamenog doba Egipta i Dalekog Istoka, od srednjeg veka u Vizantiji i tek od 11.veka u Evropi. Mnogi od ovih predmeta rade se i u okviru narodne kućne radinosti. Predmeti proizvedeni naovaj način imaju praktičnu i estetsku dimenziju izvorne narodne umetnosti, primenjene u tkanju tekstila i lana.

tkanje2

Umetničko zanatstvo čiji proizvodi služe u praktične svrhe ili kao nakit i ukras, staro je koliko i čovečanstvo. Istovremeno, teško je povući granicu između primenjene i tzv. čiste umetnosti. Na našim prostorima primenjenu narodnu umetnost karakteriše vez, grnčarstvo, drvorezbarstvo i ćilimarstvo.

Ovde vidimo lepo urađene filigranske radove koji zahtevaju izuzetnu preciznost pri majstorskoj izradi. Filigran je latinska reč, i znači umetnički rad na ukrašavanju, ornametnici pojedinih predmeta zlatnom, srebrnom ili bakarnom žicom. U nas su poznati filigranski radovi starih kujundžija a naročito onih iz carskog grada Prizrena.

filigran

U muzejskim vitrinama zastupljene su lakirane kutije sa najrazličitijim motivima, iz domena primenjenih umetnosti, majstora ovoga kraja. Umetnost lakiranih minijatura, ovde je veoma raširena. Ovakav način slikanja prisutan je u nekim selima sa područja regiona Ivanova i kulturološki znatno poznatijeg grada Vladimira. Slikanje lakiranih minijatura i ikona iziskuje prirodne boje spravljene na način starih Egipćana, kasnije Grka i još kasnije Rimljana. Ikona u duhovnom smislu čini kuću svojevrsnim svetilištem, mikrocrkvom. Zabeležili smo proces proizvodnje kutija i islikavanje raznovrsnih umetničkih detalja na njima. Majstor stavlja drvene trake na kalup i potom nanosi 6 do 8 slojeva lepka pripremljenog od cvetova, kao pre tri veka. Kutija se pri oblikovanju pritiska daščicama sa četiri strane, zatim treba da odstoji 2-4 sata a onda se nekoliko dana drži u lanenom ulju. Nakon toga sledi postupak sušenja u peći, zatim premazivanja lakom i najzad se boji crnom i crvenom bojom. Sledeći korak je lakiranje i sušenje. Umetnik za spravljanje boja koristi prirodne pigmente koje meša sa žumancetom zbog postojanijeg kvaliteta boja. Slikar, pre nego što počne da slika izgrebe površinu kutije da bi se boje zadržale. Onda matira podlogu na specijalnom papiru a iglom izbuši konture buduće slike. To stavlja preko kutije, premazuje prahom, pri čemu ostaje vidljiv trag. Konture se izvlače belom bojom kao i mnogobrojni detalji. Zatim se crtaju zlatni ornametni po obodu kutije i opet nanosi nekoliko slojeva bezbojnog laka uz neizbežno sušenje i poliranje na posebnom cirkularu. Sve faze umetničke izrade moraju biti znalački izvedene da ne bi došlo do oštećenja slike. Gledate kutije slikara Čatkina sa portretima careva iz dinastije Romanov.

kutije

Minijature su veoma cenjene ne samo u Rusiji nego i u inostranstu. Turisti ih rado kupuju kao suvenire za svoje omiljene kutke. Pri kupovini se mora obratiti posebna pažnja jer na tržištu ima dosta loših kopija sa nalepljenim slikama, prelakiranim i ispoliranim. U muzeju zastupljeno je dosta predmeta sa motivima ruskih bajki nenadmašnog Aleksandra Puškina.

Očarana prirodnim i umetničkim dražima Pljosa, ova ljudska stvorenja, što stupiše u sunčevu arenu, na krivudav put sa znanim svršetkom, jezde dalje u potrazi za najnovijim doživljajima.

Autor: Drago Novaković
Tekst: Ratomir Milić
Spiker: Goran Stojić

Zahvaljujemo se ekipi produkcijske kuće „Specialis“ koja nam je ustupila tekst i video materijale.